Izađeš tako, k’o svaki čovek koji ne želi da završi u rukama lokalnih dilera, farmakoloških koncerna ili čika u belom koji te sprovode velikim šarenim kombijem direktno do prvog nervnog, dakle...
Pri svakom susretu Slavko se nežno, prijateljski osmehne, prvo prinese šeretski ruku čelu, salutirajući, a potom, zdraveći se s obe šake, pun poštovanja upita za porodicu, prozbori reč-dve o poslu...
Kad gledaš “Apokalipto” da odmoriš mozak i opustiš živce. Kad ti žao što je “Armagedon” samo film i što Brus fakin Vilis spasi ovu usranu planetu. Svaki put. I u...
Uključim tako mozak, pošto mi to već jako dugo predlažu, i ja eto rešim da poslušam i da probam i to. Uključim pa se brzo iznerviram što na nekom kanalu ili nema ništa ili su smetnje: negde slika ima...
„Srbija neće 28. juna dobiti datum o pridruživanju već -zeleno svetlo-, a članica EU može postati između 2015. i 2020. godine“ – parafrazirala iz jutrošnjih vesti, ne mogu da citiram, meni malo muka...
Sećam se, ima tome više od dvadeset godina, kada je drugarici od karcinoma dojke umrla jedna tetka. Nekoliko godina potom, posle užasne borbe i druga. Jedna je pokušavala da leči rak u poodmaklom...
Jeste, gadno je danas čuti sirene za uzbunu. Užasno, jezivo, teskobno. Sve te muka u’vati i želudac ti se zgrči, napravi neki čvor. Mada, da se ja pitam, puštala bih ih da urlaju svakodnevno. Jer nam...
Zakovala sam sinoć snom pravednika još oko jedanaest. A prespavala sam juče čitavo popodne. Pa se posle čudim zašto sanjam koncentracione logore i da čučim tamo neznano zašto i kako, a peva mi glavom...
Kad pišem, a u poslednje vreme to činim retko, pišem isključivo u tišini, noćnoj. Ili ranojutarnjoj. Takvi, pospani tekstovi, ispadnu mi nekako najbolji. Najiskreniji. A sad, samo što skuvah čaj od...
Mislim, dobar dan i vama. Šapke inače, opšte je poznato, nije partibrejker, osim u vreme novogodišnjih praznika. Pozovite me da unosimo ugalj, lakše mi to pada nego da pokušam da potpirim usiljenu...
Podnaslov: Četir’ pisma pis’o Džordžu u Amerikama Probudih se pre desetak dana u cik zore oko deset jerbo mi je zvonilo u glavi. Kad ono, nije glava nego zvono na vratima. Čika poštar, oštar i sve...
Kada sam se otisnula u blogovanje (mislim, u njeg’ se stvarno otisneš, k’o u neki nepoznati okean, da dođeš do druge obale, neke, pa te na pola puta hvata panika, pa ti se čini da nemaš dovoljno vode...